Заштитник грађана најоштрије осуђује праксу организованог упућивања деце да присуствују догађајима који по својој природи нису намењени дечјем узрасту, попут недавних догађаја у Јагодини, који представљају кршење права детета и родитеља.

Органи локалне самоуправе ни било ко други није имао право да од школа захтева да деца буду упућена на дочек патријарха СПЦ, нити на противтерористичку показну вежбу специјалних јединица МУП-а, а директори школа су такве захтеве, ако су већ упућени, морали да одбију, у чему је требало да имају подршку из Министарства просвете, истичу заштитник грађана Саша Јанковић и заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић.

Присуство деце таквим догађајима одлука је која зависи искључиво од начина породичног васпитања и заинтересованости самог детета, а у појединим околностима може бити и потпуно непримерено.

Заштитник грађана већ је, ранијим поводима, високим званичницима МУП-а указивао да свака активност и свечаност Полиције и других званичних органа у коју се организовано укључују деца мора у потпуности прилагодити деци, а не обрнуто.

Заштитник грађана спровешће без одлагања поступак контроле рада органа јавне власти у вези са последњим догађајима у Јагодини, како би се детаљније испитале све околности, утврдили пропусти и одговорност за њих, и извукле поуке за све који у своје активности желе да укључе децу.

Колико су се школе потрудиле да информишу ученике о сопственим законским обавезама у превенцији и заштити ученика од насиља, злостављања и занемаривања,  формирању тимова за заштиту ученика од насиља и да ли су спроводиле неке од мера превенције и интервенције, били су основни циљеви недавно завршеног истраживања Одељења за права детета у Заштитнику грађана и Панела младих саветника који чини  30 ученика основних и средњих школа из Србије, старости 13 – 17 година.

Ово је била прва успешно завршена активност Панела младих саветника Заштитника грађана, у којој се на најбољи начин показала вредност партиципације деце у бављењу питањима која их се непосредно тичу.

Методологијом анонимне анкете чланови Панела младих саветника  анкетирали су 1054 ученика из 57 школа у Србији. Питања су се односила на учесталост насиља у школама, злостављању ученика, решавању конфликтних ситуација у школи и спремност школских тимова да реагују.

Презентација прелиминарних резултата истраживања одржана почетком почетком ове недеље у просторијама Заштитника грађана  упозорава да се насиље у школама не смањује и да школе  нису практично испуниле или примениле прописе (пре свега Протокол о заштити деце од насиља у институцијама образовања и одговарајући Правилник о поступању у случајевима насиља) о превенцији  и заштити децеи ученика од насиља нити су о њима информисале ученике.

Оно што треба да забрине је да, према одговорима ученика, насиља међу ученицима има више у основним ( потврдно одговорило 88 одсто анкетираних) него у средњим школама где је на исто питање потврдно одговорило 66 посто ученика.  Стање је обрнуто када је у питању злостављање ученика од стране наставника: 60 одсто  анкетираних средњошколаца  сусрело са се овом  врстом насиља, док  88 одсто анкетираних  основаца тврди да се нису срели  са злостављањем наставника.

Проценти су поприлично високи и кад је у питању неинформисаност ученика о обавезама школа за сузбијање и превенцију  насиља и упознавање ученика са могућностима и процедурама за сузбијање насиља међу ученицима.

Панелисти су говорили  о тешкоћама на које су наилазили приликом анкетирања од незаинтересованости младих људи до нерадог давања  информација од  стране наставника.

Заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић чији је тим и организовао истраживање и обуку анкетара  младих панелиста,  нагласила је  да ће тим Заштитника грађана спровести контролни надзор у школама како би се утврдило колико и како школе испуњавају  утврђене обавезе. У случају пропуста Заштитник грађана ће надлежним органима упутити препоруку.

Заштитник грађана упутио је Иницијативу за измену Кривичног законика у области кривично-правне заштите жртава породичног насиља и сексуалног злостављања

Attachments:

Текст Иницијативе

Тамара Лукшић – Орландић, заменица заштитника грађана за права детета, обишла је са сарадницима Школу за основно и средње образовање „Милан Петровић“ у Новом Саду.

Школа има и програм предшколског васпитања, који се одвија у посебним објектима школе, другим предшколским установама у Новом Саду и у 20-так индивидуалних случајева у кућним условима. Значајно је да Школа на средњошколском нивоу  пружа обуку и стицање дипломе за 16 занатских занимања у једногодишњем, двогодишњем и трогодишњем трајању, са могућношћу преквалификације и доквалификације. Ускоро ће бити отворен за кориснике из целе Војводине, али и из осталог дела Србије, модерно уређен дом за средњошколску децу, капацитета 40 деце, која сада путују свакодневно и до 100 км од куће до школе, или нису у могућности да похађају школу због удаљености.

Школа има и дневни боравак у којем се кроз различите програме радног ангажовања спроводи рехабилитација деце и младих и тренинг животних вештина. У 12 радних погона (фризерски, столарски, обућарски, керамичарски, књиговезачки, кројачки и др.) радно се ангажују корисници, а њихови производи се продају у продавници у оквиру Школе и у граду Новом Саду.

Школа „Милан Петровић“ има све потенцијале и услове да постане својеврсни ресурс центар за образовне институције које имају било какве проблеме у остваривању инклузивног образовања, јер поред искусних кадрова, има и респектабилни фонд асистивне технологије. Сензорна соба, слана соба, дигиталне табле, компјутери са различитим врстама тастатуре, укључујући и рачунар којим се управља помоћу рефлексије ока, само су нека од најмодернијих средстава која стоје на располагању стручним радницима у Школи за рад са захтевном популацијом деце са различитим облицима инвалидитета.

Једном речју ова јединствена институција у Србији ради на континуираној едукацији и рехабилитацији деце са сметњама и развоју и особа са инвалидитетом, практично од рођења до укључивања у друштвену заједницу.У посети су се заменици Заштитника грађана придружиле и Марија Кордић, заменица Покрајинског омбудсмана за област права детета и Стојанка Варајић, заменица Заштитника грађана града Новог Сада.

После посете овој Школи нисмо имали превише дилема  да ли је таква установа потребна Србији сада када је започео процес инклузије, иако смо видели много деце којој је место сигурно у некој од основних школа у коју би се без проблема уклопили. Сада ће у ову школу долазити деца која се не буду, из личних разлога, уписала у неку од редовних школа.

Поводом Дечје недеље, заменица заштитника грађана Тамара Лукшић - Орландић разговарала је путем видео линка са групом деце из основних школа у Бору. Питања која су деца постављала односила су се углавном на два проблема. Један је веома озбиљан, а то је како да се деци која свакодневно путују из околних села организује безбедан превоз до школе у Бору и назад. Деци је објашњењо да је прва адреса на коју треба да се јаве општинска управа у Бору, секретаријат за саобраћај, да њима изложе проблем, а да се касније, уколико одговор не добију или буду незадовољни начином поступања, могу обратити и Заштитнику грађана. Такође, ученици виших разреда основне школе, који су тражили одговор о могућностима организовања екскурзија у иностранству, информисани су да је то већ дуги низ година уређено одговарајућим правилником Министарства просвете и да постоје оправдани разлози да се ђачке екскурзије у основној школи, па и нижим разредима средње школе, организују унутар земље.

Тамара Лукшић Орландић, заменица заштитника грађана за област права детета, посетила је са сарадницима Завод за васпитање деце и омладине у Београду, институцију чији је примарни циљ бављење  децом у сукобу са законом, односно децом са поремећајима у понашању. Завод је изгубио своју првобитну намену да буде само установа у којој се извршавају мере упућивања малолетника у васпитну установу, већ је постао конгломерат више установа/одељења.

Tако се под једним кровом, налазе и: Прихватилиште за децу и омладину, Центар за смештај малолетних странаца без пратње родитеља/старатеља, Служба за координацију заштите трговине људима, као и Школа за основно образовање деце и омладине са проблемима у понашању „Вожд“.

Овакав вид организације, где се преплићу надлежности републичких органа (Министарства рада и социјалне политике као оснивача Завода за васпитање деце и омладине, Министарства просвете и науке, као оснивача Школе) и градских органа (Градског секретаријата за социјалну заштиту као оснивача Прихватилишта), и где се на једном месту налазе хетерогене групе деце, није добро решење што се посебно лоше одражава на децу са изреченом васпитном мером која се налазе у Заводу. Наиме, сви стручни и безбедоносни разлози упућују на потребу раздвајања ових, сада вештачки обједињених, програма.

Упркос таквим неповољним околностима, Завод  спроводи програм ПИТ (Програм интензивног третмана), који је до сада показао највиши степен одрживости у смислу подршке деци са поремећајима у понашању да наставе живот у природном окружењу и да не буду жртве рецидива.