а

Концепт права детета, који је почео да се уводи у нормативни систем Србије након 2000. године, кроз потпуну или делимичну разраду у већини закона која се односе на децу, потврђен је новим Уставом из 2006. године. Концепт се са више или мање успеха спроводи и у домену институционалне изградње, увођењем Савета за права детета при Влади Републике Србије (2002.), који се није показао превише  делотворним, односно прерастањем Радне групе за права детета Народне скупштине (2009.), која ће на основу новог Пословника Парламента од будућег сазива  постати посебно стално радно тело. Напредак је и образовање институције Заштитника грађана и избор заменице за права детета, у октобру 2008. године. Тиме је држава Србија испоштовала и препоруку Комитета за права детета Уједињених нација упућену држави у јуну 2008. године.

Угрожавање права деце у Србији, посебно је изражено код појединих социјалних категорија: сиромашна деца, деца са инвалидитетом и деца са сметњама у развоју, деца без родитељског старања, посебно она смештена у институције, деца која живе на улици, деца која раде. У већини категорија посебно рањиве деце, права ромске деце су најчешће угрожена. И даље је изражено насиље над децом - oд занемаривања, различитих облика искоришћавања, до физичког и сексуалног злостављања, како у породици, које је најмање видљиво, тако и вршњачко, али и од стране других непознатих одраслих особа. Законска забрана телесног кажњавања деце у породици  изазива контроверзе у јавности, али се расправа полако помера ка позитивним моделима родитељског васпитања. Заштитник грађана ће у сарадњи са Уницефом дати тим процесима свој допринос.

Инклузивно образовање, претходних година изузетак, постало је обавезно од школске 2010/2011. године, а социјална инклузија као принцип, постаје пракса и у систему социјалне заштите, кроз започет процес деинституционализације и смештаја деце само изузетно у институције. Заштитник грађана снажно подржава ове процесе.

Заштитник грађана је формирањем експертске групе започео реализацију обимног задатака - да сачини свеобухватни закон о правима детета и достави га Народној скупштини на усвајање. Преднацрт Закона је након представљања јавности, децембра 2011. године, предмет коментара стручне и најшире јавности, а добијена је и експертиза Савета Европе. Очекују се и мишљење група деце, а потом ће Заштитник грађана определити свој коначни став о Закону.

Заштитник грађана поступа по притужбама грађана и деце у случајевима кршења права у различитим областима права детета, или то чини по сопственој иницијативи када дође до сазнања и информација о могућој повреди права детета. У свим поступцима контроле рада органа управе, Заштитник грађана се руководи принципом најбољих интереса детета.

Поштујући и промовишући концепт права детета, успостављен Конвенцијом о правима детета (1989), која је ступила на снагу 20. новембра 1990. године, Заштитник грађана снажно подржава и један од основних принципа на којима Конвенција почива, а који је још увек недовољно поштован, како у јавним, тако и у приватним релацијама са децом– принцип партиципације деце у смислу да се саслуша мишљење детета у питањима која га се тичу  и да  се том мишљењу посвети дужна пажња. Примењујући у пракси принцип партиципације деце, Заштитник грађана  је децембра 2010. године изабрао 30 дечака и девојчица из целе Србије, који чине Панел младих саветника као трајног облика учешћа деце и младих у раду институције.

Код нас се често, па чак и међу професионалцима који раде са децом, могу чути коментари да се превише или само говори о правима детета, а уопште или премало о њиховим обавезама. Међутим, реч је о томе да концепт права детета почива на одговорности државе да деци обезбеди остваривање права у свим областима: образовању, здравству, социјалној заштити, очувању околине и свим другим областима битним за живот и развој детета. Постоје, наравно и бројне обавезе деце у породици, школи, према животној средини, у јавном простору и њих прописују родитељи, или су већ прописане различитим законима. Треба само сви да их поштују и, наравно, деца сама.