Заштитник грађана утврдио је бројне пропусте у раду више надлежних органа који ни после седам година од доношења одлуке Владе Србије нису успели да формирају центре за породични смештај и усвојење чиме би била омогућена адекватна подршка деци и хранитељским породицама, и наложио хитне мере за исправљање недостатака.

Пропусте у раду начинили су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и јединице локалне самоуправе док је препоруке за унапређење рада Заштитник грађана упутио министарствима за која је утврдио да су начинили пропусте у раду као и Министарству државне управе и локалне самоуправе, Републичком и Покрајинском заводу за социјалну заштиту и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Заштитник грађана је у поступку покренутом по сопственој иницијативи утврдио да је од предвиђених осам формирано седам центара за породични смештај и усвојење на територији Републике Србије а да само један од њих обавља делатност у области хранитељства на целој територији за коју је основан. Остали центри су преузели надлежност само на територији коју су, према броју запослених и на основу стандарда рада са хранитељским породицама, могли да преузму.

Утврђено је и да је Центар Суботица основан 2018. године али да до данас није почео са радом, док Центар Бела Црква, предвиђен Уредбом Владе Републике Србије о мрежи установа социјалне заштите, није ни основан. Послове из области хранитељства на територијама које нису преузели центри за породични смештај и усвојење и даље обављају ионако преоптерећени центри за социјални рад.

Ниједан од основаних центара који обављају делатност нема адекватан број запослених, не рачунајући Центар Суботица који је основан а није започео са радом и уопште нема запослене. Основани центри обезбеђују подршку за мање од половине од укупног броја деце на породичном смештају и за мање од половине од укупног броја хранитељских породица у земљи. Тачније, више од половине деце на породичном смештају и више од половине хранитељских породица немају обезбеђену специјализовану подршку.

Заштитник грађана је такође утврдио да ни после 12 година од доношења Правилника о хранитељству, као ни 9 година од доношења новог Закона о социјалној заштити, хранитељство није ни приближно развијено у обиму у коме то прописи предвиђају и омогућавају.

У препоруци, Заштитник грађана је наложио свим надлежним органима да без одлагања исправе уочене недостатке, обезбеде специјализоване обуке за хранитеље и континуирану и правовремену помоћ и подршку. Заштитник грађана сматра да се решење проблема мора тражити и у изменама прописа који регулишу ову област, како би се пратиле потребе које се јављају у пракси.

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства финансија да што хитније обезбеде адекватан број стручних радника у Центру за социјални рад Сокобања јер та установа већ годину дана ради без иједног социјалног радника и у таквим условима, између осталог, закључује и међународна усвојења деце.

Оба министарства су начинила пропуст у раду јер нису предузела све неопходне мере да се обезбеди адекватан број стручних радника у центру у Сокобањи, који је због тога прошле године без присуства социјалног радника закључио једно међународно усвојење, а до краја године га очекује још једно такво усвојење, утврдио је Заштитник грађана и одредио рок од 60 дана у којем оба министарства треба да га обавесте о предузетим мерама.

Дужност Министарства за рад је да обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад како би се у пуној мери омогућило остваривање права свих корисника услуга социјалне заштите, а нарочито права и најбољих интереса детета као и у поступцима породичног насиља, указао је Заштитник грађана.

У поступку контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, покренутом по притужби ЦСР Сокобања да има бројне проблеме због смањеног броја запослених, Заштитник грађана је утврдио да је Центар још у октобру 2019. године обавестио надлежно министарство да је остао без јединог социјалног радника и да има запослена само два стручна радника, иако постоје три упражњена радна места.

Заштитник грађана је утврдио да се ЦСР Сокобања последњих шест година, тачније од 2014. године, обраћа надлежном министарству са захтевима за попуњавање упражњених радних места, али да увек добија исти одговор – да ће о захтеву бити одлучивано у наредном периоду.

Центар даље наводи да број предмета непрекидно расте, да нема запосленог ниједног социјалног радника, да нема довољан број стручних радника и да су у центру тренутно запослена само три радника - правник, супервизор и психолог.

У изјашњењу Заштитнику грађана, Министарство за рад је навело да је поново тражило сагласност Комисије Владе Србије за запошљавање нових људи у центру у Сокобањи али да о истом још није одлучено. Министарство финансија је у изјашњењу навело да се о предлозима за давање сагласности одлучује једном месечно и да проблеми највероватније настају јер центри не обнављају своје захтеве на месечном нивоу.

Заштитник грађана подсећа да је још 2018. године, због низа пропуста у 30 случајева, надлежним органима упутио збирну препоруку где је посебно указано на проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад који би омогућио пуну примену стандарда стручног рада и адекватно поступање центара.

Заштитник грађана утврдио је да је Центар за социјални рад града Новог Сада невршењем својих надлежности током ванредног стања проглашеног због пандемије Ковид-19 ускратио право на заштиту од сексуалне експлоатације, насиља, злостављања и занемаривања деце чија је породица била под корективним надзором тог центра.

У поступку контроле правилности и законитости рада, покренутом по сопственој иницијативи после сазнања из медија да је једно дете сексуално злостављано на бродоградилишту, Заштитник грађана је утврдио да новосадски ЦСР током ванредног стања није спроводио своје активности иако су му проблеми породице из које потичу злостављана деца познати од 2016. године и иако су сумње на сексуално злостављање старијег детета имали пре проглашења ванредног стања.

Потпуним обустављањем рада у време ванредног стања ЦСР града Новог Сада није правовремено заштитио права и интересе малолетника због чега је Заштитник грађана затражио од директора тог центра да преиспита рад запослених који је требалo да их штите и који од 10.03.2020. до 08.05.2020. године нису предузели ниједну радњу и поред потврђене сумње на сексуално злостављање детета.

Заштитник грађана је утврдио да је породица на евиденцији центра од 2016. године због пријаве нестанка старијег детета, да је 2018. године млађе дете затечено на плажи без надзора одрасле особе, да су комшије пријављивале да су деца без адекватног надзора, да је 2019. године школа пријавила сумње на физичко кажњавање детета и да је исте године постојала сумња на сексуално узнемиравање старијег детета која је потврђена 2020. године.

Утврђено је и да је новосадски ЦСР покренуо корективни надзор над вршењем родитељског права али да од 10.03.2020. па све до 08.05.2020. године ниједну активност у оквиру тог надзора није спровео.

Навођење ванредног стања као разлога за непоступање и неспровођење корективног надзора у оваквим тешким породичним приликама је неприхватљиво јер се права детета не могу и не смеју ограничавати, истиче Заштитник грађана и додаје да надлежни органи јавне власти треба да сачине план рада и начина пружања услуга грађанима у ванредним околностима.

Заштитник грађана од новосадског ЦСР тражи да обезбеди неодложан и континуирани корективни надзор посебно у случају сумње на сексуално злостављање детета и да постави јасне приоритете у раду за случај ванредног стања, ванредне ситуације и ванредних околности.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одбило је да поступи по препоруци Заштитника грађана за стављање ван снаге радног налога упућеног свим центрима за социјални рад у Србији према којем су дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља или старатеља, покрећу судске поступке ради одузимања родитељског права, забране контакте родитеља и те деце, изричу мере заштите од насиља и подносе кривичне пријаве против родитеља.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године утврдио да надлежно Министарство упућивањем радног налога од 21.05.2018. године директно поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, значајно сужава степен остваривања права детета у Србији а центре за социјални рад (ЦСР) усмерава на незаконито поступање.

Међутим, у одговору достављеном почетком јуна 2020. године, ресорно министарство негира утврђене пропусте у раду и истиче да је радни налог „имао за циљ интензивирање активности система социјалне и породично-правне заштите у реаговању на појаву 'деце улице', односно насиља и злоупотребе деце која 'живе и раде на улици' и баве се просјачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима, итд“.

Заштитник грађана сматра да Министарство за рад кроз спорни радни налог ставља у фокус интензивирање активности система, а да фокус заправо треба да буде заштита најбољег интереса детета, тражење и отклањање узрока ове појаве, чему систем треба да послужи.

Садржај радног акта, како у одговору даље тврди Министарство за рад, указује и на обавезу ЦСР да „у складу са извршеним проценама предузима мере заштите и да је законска обавеза ЦСР ургентна, неодложна интервенција у заштити деце“, као и да начин реаговања у радном налогу узима у обзир чињеницу да се мора реаговати одмах по сазнању о угрожености или злостављању детета.

Заштитник грађана у препоруци упућеној Министарству за рад наводи да је неопходно да без одлагања стави ван снаге овакав радни налог и о томе писаним путем обавести све ЦСР у Србији, као и да изради нови радни налог у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту о начину поступања са децом у уличној ситуацији.

У новом радном налогу, према препоруци Заштитника грађана, требало би да буду садржана следећа упутства: испитивање да ли се дете и његова породица налазе у сиромаштву и утврђивање узрока сиромаштва, планирање услуга за помоћ родитељима и смањење сиромаштва, детекција породица у ризику од налажења деце у уличној ситуацији и предузимање мера ради спречавања изузимања деце из породице.

Такође, препоручена је и забрана изузимања деце која се у уличној ситуацији налазе искључиво због сиромаштва, предузимање мера ради хитног укључивања деце у уличној ситуацији у рано предшколско васпитање и образовање као и мера ради укључивања у заједницу, израду плана услуга за дете и породицу у случају измештања детета у циљу повратка детета у биолошку породицу и обавезно интегрисање података о узроку налажења деце у уличној ситуацији, економској ситуацији породице, мерама и услугама које је ЦСР обезбедио породици и процене о целисходности покретања кривичних поступака против родитеља.

По свим овим препорукама Заштитника грађана Министарство за рад није поступило, наводећи да је радним налогом који је издало 21.05.2018. године обезбеђена заштита најбољег интереса детета.

„Аутоматско одузимање деце није решење већ је суштинско питање ко је организатор просјачења и дечје експлоатације и које су околности довеле до тога да су деца на улици. Питање је да ли се ради о трговини људима или се ради о нужности да нема од чега да живи. Активности система морају бити усмерене на проналажење и отклањање узрока а не последице“, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана истиче да је неизбежно питање утврђивања организатора просјачења и да оно мора бити решено јер се ради о злоупотреби деце и кршењу њихових права. „Проблем 'деце улице' не може да се посматра само као проблем Министарства за рад и зато ће Заштитник грађана наставити да прати и рад Министарства унутрашњих послова (МУП). Најзначајније је да МУП предузме све радње за утврђивање организатора просјачења и процесуирања одговорних где томе има места“, истиче Заштитник грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Министарства за рад

Препоруке Заштитника грађана за исправљање пропуста начињених приликом усвојења малолетног детета из Суботице, поред окончања овог поступка усвојења у најбољем интересу детета, допринеле су и започињању отклањања системских недостатака који су уочени у овом случају а чије отклањање би моглo имати утицаја на ефикаснији рад надлежних органа у будућим поступцима усвојења.

Поступак усвојења малолетног детета из Суботице завршен је у јуну по хитном поступку зарад заштите најбољег интереса детета, а Заштитник грађана је током контроле законитости и правилности рада три надлежна органа уочио системске неправилности и донео препоруке за њихово што хитније отклањање.

Препоруке Заштитника грађана које су се односиле на кориговање недостатака у овом али и на спречавање будућих потенцијалних неправилности у поступцима усвојења у потпуности су применили сви надлежни органи којима су достављене - Центaр за социјални рад Града Суботице, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

По препоруци Заштитника грађана за испитивање примењивости Инструкције о начину рада центара за социјални рад у поступку усвојења из 2006. године, Министарство за рад је донело нову инструкцију 24.7.2020. године којом је замењена претходна. Министарство је обавестило и Републички завод за социјалну заштиту о потреби организовања сталних и континуираних обука стручњака у центрима за социјални рад у поступцима усвојења, као што је и препоручио Заштитник грађана.

Такође по препоруци Заштитника грађана за ажурирање Јединственог личног регистра усвојења, ресорно министарство је дало рок од 5 дана свим центрима за социјални рад да контактирају све будуће усвојитеље са евиденције и изврше проверу да ли су одустали од усвајања.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Одговор Покрајинског секретаријата за социјалну политику

Одговор Покрајинског секретаријата за социјалну политику

Одговор Центра за социјални рад Суботица

Поводом информације да је полиција ухапсила мушкарца због сумње да је сексуално злостављао своју малолетну пасторку, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца, Министарства унутрашњих послова и Министарства културе и информисања.

Заштитник грађана је тражио од Центра за социјални рад да га обавести о томе да ли је породица девојчице или породица очуха била на евиденцији Центра за социјални рад у Крагујевцу, да ли је Центру било познато или пријављивано постојање неког облика насиља у овим породицама и које активности је орган старатељства предузимао до сада, као и да га извести које је активности предузео Центар након сазнања за догађај у циљу пружања неопходне помоћи и подршке девојчици - жртви насиља.

Министарство унутрашњих послова треба да обавести Заштитника грађана о активностима које су предузели органи МУП РС у конкретном случају, као и о евентуалним ранијим пријавама насиља у породици девојчице или њеног очуха, с обзиром да је, према информацијама које су објавили поједини медији, познато да је очух био насилан и према деци из претходног брака.

Како постоји могућност да су поједини медији својим извештавањем повредили права и интересе детета, нарочито права на приватност, Заштитник грађана се обратио Министарству културе и информисања како би утврдило да ли је извештавање медија било у складу са законом.