Заштитник грађана затражио је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да усклади одредбе Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о уџбеницима како би јасно била дефинисана улога Савета родитеља у поступку одабира уџбеника.

Заштитник грађана је почетком јуна 2021. године, после притужби родитеља ученика ОШ „Ослободиоци Београда“ да је школа одбила да одобри коришћење бесплатних уџбеника за поједине предмете, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ресорног министарства и ове школе.

Ресорно министарство се у изјашњењу Заштитнику грађана позива на члан 34 Закону о уџбеницима, којим није предвиђено да Савет родитеља може да утиче на избор уџбеника. Међутим, у истом изјашњењу Министарство се ни једном не осврће на одредбу у члану 120 Закона о основама система образовања и васпитања којом је прописано да Савет родитеља учествује у предлагању изборних садржаја и у поступку избора уџбеника.

У мишљењу упућеном Министарству просвете, Заштитник грађана наводи да је због неусклађености Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о уџбеницима потребно одговарајућим изменама закона ускладити одредбе које дефинишу улогу Савета родитеља приликом избора уџбеника.

Неопходно је, сматра Заштитник грађана, ускладити чланове два закона који се односе на образовање и васпитање деце како би се јасно и недвосмислено дефинисала улога Савета родитеља школе у поступку одабира уџбеника и тиме унапредило право детета на образовање.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом Међународног дана деце - 1. јуна, да je пандемијa вируса Ковид-19 изменила начин живота људи у целом свету и утицалa на остваривање права детета.

„На почетку ванредног стања у Србији које је уведено због пандемије нису препознате потребе деце која имају специфичне потребе, као на пример деце са аутизмом, деце која не живе са оба родитеља или болују од одређених болести, али су након ургенције Заштитника грађана ти пропусти отклоњени или ублажени“, рекао је Пашалић.

Пашалић је навео да годинама указује на проблеме са којима се, као посебно рањива категорија становништва, суочавају деца, посебно на насиљe и занемаривање, али и на проблеме са којима се суочавају „деца улице“ или ромска деца по питању малолетничких бракова и отежаног приступа образовању.

Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић оценила је на он-лајн семинару Европске мреже омбудсмана за децу (ЕНОК), чије се редовно пролећно одржавање поклопило са обележавањем Међународног дана деце, да се све чланице ове мреже по питању заштите права детета сусрећу са врло сличним изазовима.

„Не могу да кажем да је једно право детета било више угрожено од неког другог права, већ сматрам да је пандемија вируса Ковид-19 дотакла све сегменте наших живота, утицала на сва права детета и нагласила слабости које су постојале пре кризе“, рекла је Стојановић.

„Због тога сматрам да је изузетно битна улога омбудсмана јер имају важну улогу да указују на потенцијалне опасности по остваривање права детета али и да отклањају пропусте који се појаве“, рекла је Стојановић.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да се породица из Лебана чије је дете пронађено мртво у породичној кући налази на евиденцији надлежних органа и да је двоје старије деце раније измештено у хранитељске породице, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад Лебане и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од Центра за социјални рад Лебане да му у року од 15 дана достави податке о свим предузетим активностима у овом случају, посебно о евентуалним пријавама за насиље у породици.

Од МУП-а Заштитник грађана тражи да га у истом року, с обзиром на податке из медија да је полиција већ трагала за оцем због кривичних дела које је раније починио, извести да ли је било поступања органа МУП-а по евентуалним пријавама за насиље у породици настрадалог детета.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских написа да су ученици старијих разреда Основне школе „Славко Родић“ из Бачког Јарка сексуално злостављали млађег ученика са сметњама у развоју, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада те образовне установе.

Заштитник грађана од ове школе тражи да му у року од 15 дана достави извештај и документацију о мерама и активностима које су предузете у овом случају, као и податке о сарадњи са полицијом и органом старатељства у овом случају.

Управа школе Заштитнику грађана треба да достави и извештај о евентуалним активностима у односу на ученике извршиоце насиља, као и ученика жртву, које сe предузимају.

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за бригу о породици и демографију, које је преузело део надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да стави ван снаге радни налог упућен пре три године свим центрима за социјални рад у Србији према којем су, између осталог, дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља и покрећу судске поступке за одузимање родитељског права.

„Поново наглашавам да аутоматско одузимање деце није решење јер је потребно утврдити да ли се ради о трговини људима, што подразумева злоупотребу деце и кршење њихових права, или та деца немају од чега да живе. Надлежни органи треба да се усмере на то да утврде и отклоне узроке који су довели до тога да деца буду на улици, а не на последице“, изјавио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце укључене у живот и/или рад на улици.

Заштитник грађана је прошле године утврдио да Министарство за рад упућивањем радног налога у мају 2018. године поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање. То министарство је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање овог налога.

Проблем “деце улице“ не може да се посматра само као проблем Министарства за бригу о породици и демографију. То је питање и за Министарство унутрашњих послова које треба да утврди организаторе просјачења и процесуира одговорне где томе има места, али и за цело друштво - од појединаца који треба да се укључе у примећивање деце која раде и живе на улици и пријаве надлежним органима до центара за социјални рад који треба да обезбеде подршку породицама за излазак из сиромаштва или за јачање родитељских капацитета, наводи Пашалић.

Поред физичког рада, главни проблеми деце укључене у живот и рад на улици су екстремно сиромаштво и нередован приступ образовању, који су врло често праћени дискриминацијом, као и „дечји бракови“ који им ускраћују детињство и онемогућавају да уживају права која има припадају, наглашава Заштитник грађана.

„Деца улице“ се суочавају са бројним ризицима који остављају последице на њихово здравље и развој због чега надлежни органи треба да учине додатне напоре на заштити права и најбољег интереса детета, навео је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић апеловао је на Ђорђа Јоксимовића, чија се деца пет година налазе у хранитељској породици, да истраје у спровођењу Плана услуга и мера за породицу и дете који је по први пут потписао и у чијој изради је учествовао у сарадњи са Центром за социјални рад у Крагујевцу јер управо на основу тог плана има могућност да унапреди своје родитељске способности и да своју децу врати под старатељство.

„Апелујем на господина Јоксимовића да у потпуности сарађује са органом старатељства у Крагујевцу зарад најбољих интереса деце. Одлуку о делимичном лишењу родитељског права донео је Основни суд у Крагујевцу, а потврдиле још две више судске инстанце. Стога, господин Јоксимовић право на родитељско старање може да поврати једино у поступку пред Основним судом у Крагујевцу који је у току, а на основу процене стручњака да је дошло до унапређења родитељских способности“, рекао је Пашалић.

Пашалић је, с тим у вези, затражио од Центра за социјални рад у Крагујевцу да настави да пружа континуирану стручну подршку Јоксимовићу у подизању родитељских компетенција са крајњим циљем враћања његово троје деце у примарну породицу.

По сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да Јоксимовић годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце и да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана је 18. јануара 2021. покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад „Солидарност“ у Крагујевцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Крагујевачки ЦСР је 25. јануара 2021. доставио Заштитнику грађана обимну документацију о бројним активностима на стабилизацији и рехабилитацији деце од њиховог измештања у хранитељску породицу 2015. године, али и документацију о раду са породицом Јоксимовић која се на евиденцији Центра налази од априла 2012. године. Накнадно, Центар је доставио и информацију да је Ђорђе Јоксимовић по први пут поднео Основном суду у Крагујевцу тужбу за враћање родитељског права коју је ЦСР примио 2. марта 2021. године.

Центар је известио Заштитника грађана и да је, након што га је Основни суд у Крагујевцу обавестио о поднетој тужби, стручни тим Центра 16. марта 2021. одржао састанак са Јоксимовићем и његовим адвокатом на којем је договорен и од стране Јоксимовића први пут од 2015. године потписан План услуга и мера за породицу и дете, који подразумева и унапређење родитељских способности са јасно дефинисаним задацима и исходима а са циљем повратка деце у примарну породицу.

Заштитник грађана је 2015. године већ водио један поступак контроле после обраћања Јоксимовића након што су деца хитно измештена у хранитељску породицу и тада утврдио да права деце нису повређена. На основу изјашњења надлежног министарства тада је утврђено да је Центар донео одлуку о хитном измештању деце у хранитељску породицу на основу стручне оцене да су им здравље и живот угрожени, и покренуо поступак лишења родитељског права оба родитеља јер су деца била здравствено, интелектуално и развојно угрожена и занемарена.

Поводом нових информација у медијима да је Јоксимовић одавно испунио све услове да поврати децу али да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана покреће нови поступак контроле рада надлежних органа током којег је још једном утврдио да су све предузете активности Центра спроведене у циљу заштите права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана је у новом поступку обавио и разговор са Јоксимовићем који га је упознао са својим случајем. Имајући у виду да није доставио обећану документацију, Заштитник грађана је поново контактирао Јоксимовића, а након тога и његове пуномоћнике који су доставили документацију која је примљена 10. фебруара 2021. године а у којој није било нових доказа у односу на документацију коју је доставио Центар, као ни доказа о покретању судског поступка за враћање родитељског права.

Документација ЦСР показује да се породица Ђорђа Јоксимовића налази на њиховој евиденцији од априла 2012. године и то по захтеву Основног суда у Крагујевцу ради давања мишљења у поступку поверавања двоје деце рођене у ванбрачној заједници Јоксимовића и њихове мајке, која је те године прекинута. Овај суд је пресудом из маја 2012. године децу поверио мајци на старање, а Јоксимовићу одредио обавезу да учествује у издржавању деце.

Након две године самосталног вршења родитељског права од стране мајке, у мају 2014. године ЦСР поново активира рад са породицом након службених сазнања да је у септембру 2013. у тој породици рођено још једно дете. Крајем исте године мајци је као додатна подршка у старању о троје деце додељена услуга породичног сарадника.

У марту 2015. године, према извештајима ЦСР, мајка и деца су смештени у Прихватилиште за жртве насиља у породици, после чега је мајка смештена у установу за збрињавање одраслих, где се и даље налази. Пре смештања у Прихватилиште, полицијски службеници су исте ноћи покушали да ступе у контакт са Јоксимовићем али га нису пронашли код куће. Наредних дана ни најближи сродници нису прихватили старање о деци.

С обзиром да је мајка деце задржана на лечењу, да није било могуће ступити у контакт са оцем деце, да контактирани сродници нису били спремни да прихвате бригу о деци, ЦСР је у марту 2015. године донео одлуку о хитном смештају троје деце у хранитељску породицу. Јоксимовић је тада дао изјаву да је сагласан да деца буду привремено смештена у хранитељску породицу али да жели да се уреди начин одржавања контаката са њима.

Средином 2016. године пресудом Основног суда у Крагујевцу оба родитеља су делимично лишена родитељског права, осим права на одржавање личних односа са децом због тога што су деца била занемарена, здравствено угрожена и што нису биле задовољене њихове примарне развојне потребе. Ову пресуду је крајем исте године потврдио Апелациони суд у Крагујевцу и у ревизијском поступку Врховни касациони суд две године касније.

Како пресудом о лишењу родитељског права није уређен начин виђања деце са родитељима, ЦСР је континуирано сачињавао планове виђања са којима је Јоксимовић увек био упознат, али је сваки план одбијао да потпише и узме примерак за себе. Из документације ЦСР произлази да Јоксимовић није редовно долазио на контакте са децом, да током већине теренских посета није затицан у кући, као и да мајка периодично од измештања деце у хранитељску породицу одржавала контакте са њима. У изјашњењу, Центар наводи да је Јоксимовић месецима обмањивао раднике ЦСР да је поднео тужбу за уређење личних односа са децом и да их је Основни суд у Крагујевцу обавестио да не постоји доказ да је он то учинио, па је Центар сам поднео овом суду тужбу за уређење личних контаката Ђорђа Јоксимовића и деце у марту 2020. године.

ЦСР наводи и да од правноснажности судске одлуке о делимичном лишењу родитељског права 2016. године Јоксимовић није код надлежног суда покретао поступак да му се врати родитељско право иако га је Центар упућивао на покретање судског поступка. ЦСР сматра да родитељски капацитети Јоксимовића у овом тренутку још увек нису унапређени да би могао да се адекватно стара о троје деце и да задовољи све њихове здравствене, социјалне, образовне, емоционалне и развојне потребе. Центар истиче и да је Јоксимовић том органу старатељства од 2015. године до данас поднео три захтева за престанак смештаја деце у хранитељској породици, од чега последњи 19. јануара 2021. године, као и два захтева да се деца пребаце у хранитељску породицу у Крагујевцу.