Наше друштво и даље се суочава са озбиљним проблемом деце којима је улица постала дом. Живот и рад на улици имају далекосежне негативне последице по развој и здравље деце, и без адекватне, благовремене и целовите подршке и решења, та деца остају занемарена и без перспективе за бољу будућност. Њихови животи и добробит су одговорност целог друштва, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. априла, Међународног дана деце која живе и раде на улици.
Пашалић је нагласио да су деца у уличној ситуацији најрањивија група изложена опасностима и ризицима који озбиљно угрожавају њихов физички, емоционални и ментални развој. Често су жртве злостављања, радне и сексуалне експлоатације, и најизложенија су ризику од трговине људима. Та деца су често препуштена сама себи, а за државу су правно невидљива, указао је заштитник грађана.
Пашалић је овом приликом апеловао на надлежне органе да уложе додатне напоре у заштиту тих младих људи.
Мора се обезбедити приступ основним животним потребама, заштита од свих врста експлоатација и злостављања, као и безбедно окружење за здраво одрастање, поручио је Зоран Пашалић.
Вршњачко насиље је веома озбиљан социјални и психолошки проблем данашњице, а све тежи облици насиља међу децом нас упозоравају да мере и активности које друштво и држава улажу у борбу против те појаве нису довољне, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић, поводом Међународног дана борбе против вршњачког насиља.
Он је указао на то да вршњачко насиље обухвата различите облике агресивног понашања међу децом и адолесцентима, од вербалног и физичког насиља, социјалног искључивања до насиља путем интернета, а на жалост, доводи и до трагичног исхода.
Пашалић је додао да не смемо окретати главу ни од најблажих облика насиља, и да је на сваки вид насиља потребно реаговати. Морамо обратити посебну пажњу на опасност од злостављања преко друштвених мрежа, јер га је врло тешко пратити, а може имати веома озбиљне последице по ментално здравље жртве, рекао је заштитник грађана.
Због комплексности проблема важно је имати одговарајуће политике које су усмерене према искорењивању свих облика насиља у друштву, као и према изградњи система вредности заснованог на међусобном поштовању, емпатији, разумевању и прихватању различитости. То подразумева координисане активности свих релевантних институција, укључујући образовне установе, родитеље, стручњаке, као и ширу заједницу, поручио је Зоран Пашалић.
Одмах након пријема информација из медија да је мушкарац пуцао у своју бившу ванбрачну партнерку, наневши јој тешке телесне повреде, као и да је жртва насиља мајка троје малолетне деце, добијене током ванбрачне везе са насилником, Заштитник грађана је формирао предмет по сопственој иницијативи и затражио изјашњење надлежних институција.
На основу непосредних надзора и прикупљених информација Заштитник грађана је упутио препоруке Центру за социјални рад, градској Групи за координацију и сарадњу при Основном јавном тужилаштву, Министарству унутрашњих послова, Министартву правде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Министарству финансија тражећи да поступајући органи управе децу присутну у породичном и партнерском насиљу без изузетка третирају као жртве насиља и предузимају релевантне активности са тим у вези.
Такође, да се жртвама насиља омогући присуство у изради индивидуалног плана заштите и подршке, као и да се кроз одговарајући број стручних радника у органима старатељства омогући пуна примена стандарда стручног рада и адекватно поступање центара за социјални рад.
Током последње деценије значајно је унапређен нормативни оквир за остваривање права детета у образовању, здравственој заштити, заштити од насиља и другим областима. Ипак, и даље су присутни озбиљни разлози за унапређење прописа и побољшања постојећих и развијање недостајућих услуга за децу, пре свега деци из најосетљивијих група, истакла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић у Београду на конференцији - отварању пројекта „Јаки млади – нове перспективе“ коју спроводи Фондација СОС Дечија села Србија.
Стојановић је указала да је превентивно деловање надлежних органа и едукација припадника осетљивих друштвених група најважније у процесу заштите деце од различитих облика злостављања и експлоатације. Она је такође нагласила значај Панела младих саветника Заштитника грађана као начина реализације једног од главних принципа које Конвенција за права детета заговара а то је партиципација.
На конференцији је указано на важност подршке младима који долазе из система алтернативног старања. Истакнута је потреба пружања подршке при запослењу и остваривању права на рад како би се обезбедила њихова социјална укљученост.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су школе у Србији први и највероватније најсигурнији показатељи различитих облика асоцијалних понашања код деце, због чега су у пуном фокусу надлежних институција које треба да понуде одговоре зашто долази до неприхватљивог понашања које се најчешће огледа кроз вршњачко насиље.
Пашалић је на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о насиљу у школама, оценио да се после трагедије у основној школи Владислав Рибникар није повећала стопа насиља у образовним установама и да је, како је истакао, изузетно повећана пажња свих надлежних институција које баве заштитом деце.
„Школе су данас једини 'лакмус папир' који идентификује асоцијална понашања код деце на која треба реаговати. Трагични догађаји у школи Владислав Рибникар из маја ове године показали су нам колико је битна превенција у раду на искорењивању насиља у школама“, рекао је Пашалић.
„Ако се насиље истолерише код деце, после одређеног броја година добићемо насилног појединца у друштву, и тако један круг насиља отвара други круг насиља. Школа мора да буде безбедно и сигурно место за нашу децу и због тога се у превенцију насиља морају укључити сви који учествују у образовању и васпитању деце – од родитеља, наставника и школа до надлежних органа – центара за социјални рад, тужилаштава и полиције“, навео је Пашалић.
Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду Нађа Ћук указала је на потребу унапређења начела толеранције и антидискриминаторних политика и нагласила да је неопходно заједничким радом створити безбедно окружење за децу и младе у будућности.
Истраживање Заштитника грађана је показало да сваки десети ученик скоро свакодневно трпи насиље у школи, сваки пети је лично био изложен родно заснованом насиљу, док сваки десети признаје да се и сам насилнички понаша према вршњацима.
Свака друга девојчица (41,9%) и сваки пети дечак (20,6%) суочили су се са родно неприкладним говором у школи, сваки пети ученик (20,5%) био је и лично изложен родно заснованом насиљу, док 35% ученика наводи да неретко чују од наставника увредљив родно заснован говор, као и увредљив речник о припадницима мањинских група, посебно о ромским ученицима, ЛГБТИ+ или особама са инвалидитетом и сметњама у развоју.
Према истраживању, готово сваки ученик у Србији (87%) у школи је чуо да се међу ученицима за ЛГБТИ+ особе користе увредљиве квалификације, да су ставови према Ромима једнако негативни као и према ЛГБТИ+ заједници, те да су негативни ставови најмање изражени према особама са инвалидитетом и старијим особама.
Дечаци у већем проценту учествују у вршњачком насиљу и имају негативније ставове према Ромима, ЛГБТИ+ особама, старијим особама, али и према девојчицама, показује истраживање Заштитника грађана којим је утврђено и да око 3/4 ученика не зна да њихове школе имају тим за заштиту ученика од насиља, а још већи број ђака (око 9/10) не зна ко тај тим чини.
Истраживање је још показало да више од половине ученика у основним и средњим школама у Србији не зна за постојање програма превенције насиља, за разлику од наставника који за те активности знају (око 80%).
Насиље међу вршњацима чест и препознатљив феномен у школском окружењу с обзиром да се сваки четврти ученик изјаснио да је насиље део школске свакодневице а да тек шест одсто ђака тврди да нису сведочили насиљу у својим школама.
Истраживање је спроведено у 18 основних и средњих школа у Србији, и у њему је учествовало 390 ученика и 158 наставника.
Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду Центра за социјални рад Врање на штету детета којем је потребна помоћ и нега другог лица јер је одбио захтев за признавање права на коришћење ове социјалне услуге и није у законском року проследио жалбе на ту одлуку другостепеном органу, односно Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
У препорукама за отклањање недостатака Заштитник грађана тражи од директора ЦСР Врање да упутити писано извињење детету и његовој мајци због незаконитог поступања органа управе, као и да тај центар убудуће благовремено и у законом прoписаним роковима прослеђује другостепеном органу жалбе поднете на његов рад.
Заштитник грађана је данас, на основу медијских информација да је у уторак 19.12.2023. године једно дете преминуло у вртићу на Новом Београду, по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле рада предшколске установе у коју је дете било уписано.
Заштитник грађана ће ради утврђивања свих релевантних чињеница и околности у вези са овим случајем током дана извршити и непосредан надзор над радом контролисане предшколске установе.
