а

Фото: Заштитник грађана
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су школе у Србији први и највероватније најсигурнији показатељи различитих облика асоцијалних понашања код деце, због чега су у пуном фокусу надлежних институција које треба да понуде одговоре зашто долази до неприхватљивог понашања које се најчешће огледа кроз вршњачко насиље.

Пашалић је на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о насиљу у школама, оценио да се после трагедије у основној школи Владислав Рибникар није повећала стопа насиља у образовним установама и да је, како је истакао, изузетно повећана пажња свих надлежних институција које баве заштитом деце.

„Школе су данас једини 'лакмус папир' који идентификује асоцијална понашања код деце на која треба реаговати. Трагични догађаји у школи Владислав Рибникар из маја ове године показали су нам колико је битна превенција у раду на искорењивању насиља у школама“, рекао је Пашалић.

„Ако се насиље истолерише код деце, после одређеног броја година добићемо насилног појединца у друштву, и тако један круг насиља отвара други круг насиља. Школа мора да буде безбедно и сигурно место за нашу децу и због тога се у превенцију насиља морају укључити сви који учествују у образовању и васпитању деце – од родитеља, наставника и школа до надлежних органа – центара за социјални рад, тужилаштава и полиције“, навео је Пашалић.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду Нађа Ћук указала је на потребу унапређења начела толеранције и антидискриминаторних политика и нагласила да је неопходно заједничким радом створити безбедно окружење за децу и младе у будућности.

Истраживање Заштитника грађана је показало да сваки десети ученик скоро свакодневно трпи насиље у школи, сваки пети је лично био изложен родно заснованом насиљу, док сваки десети признаје да се и сам насилнички понаша према вршњацима.

Свака друга девојчица (41,9%) и сваки пети дечак (20,6%) суочили су се са родно неприкладним говором у школи, сваки пети ученик (20,5%) био је и лично изложен родно заснованом насиљу, док 35% ученика наводи да неретко чују од наставника увредљив родно заснован говор, као и увредљив речник о припадницима мањинских група, посебно о ромским ученицима, ЛГБТИ+ или особама са инвалидитетом и сметњама у развоју.

Према истраживању, готово сваки ученик  у Србији (87%) у школи је чуо да се међу ученицима за ЛГБТИ+ особе користе увредљиве квалификације, да су ставови према Ромима једнако негативни као и према ЛГБТИ+ заједници, те да су негативни ставови најмање изражени према особама са инвалидитетом и старијим особама.

Дечаци у већем проценту учествују у вршњачком насиљу и имају негативније ставове према Ромима, ЛГБТИ+ особама, старијим особама, али и према девојчицама, показује истраживање Заштитника грађана којим је утврђено и да око 3/4 ученика не зна да њихове школе имају тим за заштиту ученика од насиља, а још већи број ђака (око 9/10) не зна ко тај тим чини.

Истраживање је још показало да више од половине ученика у основним и средњим школама у Србији не зна за постојање програма превенције насиља, за разлику од наставника који за те активности знају (око 80%).

Насиље међу вршњацима чест и препознатљив феномен у школском окружењу с обзиром да се сваки четврти ученик изјаснио да је насиље део школске свакодневице а да тек шест одсто ђака тврди да нису сведочили насиљу у својим школама.

Истраживање је спроведено у 18 основних и средњих школа у Србији, и у њему је учествовало 390 ученика и 158 наставника.