Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду Градског центра за социјални рад у Београду - одељења Звездара и Палилула, у случају детета које је отац држао у изолацији у стану у лошим хигијенским условима у београдском насељу Миријево, и затражио од овог органа да га у року од 15 дана извести о утврђивању одговорности руководилаца ових одељења и свих стручних радника који су радили на овом случају.

Такође, Заштитник грађана је током поступка утврдио и системске недостатке у Закону о основама система образовања и васпитања и затражио од Министарства просвете да предложи измене овог и релевантних одредаба посебних закона из области предшколског и основног образовања и васпитања, које се односе на обавезу вођења евиденције о деци која су стасала за похађање предшколског програма и за упис у први разред основне школе.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу објава у медијима да је у насељу Миријево отац годинама занемаривао дете држећи га у потпуној изолацији у стану у лошим хигијенским условима, пре месец дана покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Градског центра за социјални рад у Београду - одељењa Звездара и Палилула, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства унутрашњих послова, Дома здравља Звездара, Дома здравља Палилула и Градске општине Звездара. Накнадно су контролни поступци покренути према Секретаријату за образовање и дечју заштиту и Секретаријату за управу Градске управе града Београда и Министарству просвете и извршен непосредни надзор над њиховим радом, као и поступак контроле рада Дома здравља Савски Венац.

У току поступка одржан је и састанак са представницима Министарства за државну управу и локалну самоуправу, а актом сарадње од Првог основног суда у Београду затражене су информације о поступцима који су вођени пред тим судом, који се тичу породично-правне заштите детета, као и копије правноснажних судских одлука којима су ти поступци окончани.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је данас да ће ова независна државна институција у наредном периоду интензивирати свој рад на заштити права и најбољег интереса детета, посебно имајући у виду да по новом Закону о Заштитнику грађана има положај посебног тела које штити, промовише и унапређује права детета.

"Заштитник грађана је државна институција у највишем међународном А статусу која се већ 15 година бави заштитом права и најбољег интереса детета. С обзиром да смо новим законом добили и положај посебног тела које штити, промовише и унапређује права детета наши напори биће усмерени на интензивирање рада по питању превентиве, затим саме заштите али и ефикасности спровођења те заштите“, рекла је Стојановић на предавању студентима Правног факултета Универзитета у Београду.

Стојановић је студентима пренела одређене примере из праксе ове институције на заштити права детета, као и системске и појединачне пропусте надлежних органа чије је уклањање Заштитник грађана тражио у својим препорукама и мишљенима упућеним тим органима и надлежним инситуцијама.

Заштитник грађана веома пажљиво прати и наставиће да прати рад свих надлежних органа задужених за заштиту права детета и да хитно реагује на све пропусте у раду са циљем да се деци, као најрањивијој категорији становништва, обезбеди највећи степен заштите права, навела је Стојановић.

Заменица Заштитника грађана је студенте, у оквиру Правне клинике чија су тема били породично-правна и заштита права детета, упознала са овлашћењима, начином рада и надлежностима Заштитника грађана, посебно новим надлежностима које су му додељене Законом о Заштитнику грађана усвојеним у новембру 2021. године.

Заштитник грађана Зоран Пашалић нагласио је данас да су деца која живе и раде на улици наизложенија ризику од трговине људима, радне експлоатације и разних облика злостављања и апеловао на надлежне органе да интензивирају своје активности у области заштите деце у уличној ситуацији.

"Деци која живе и раде на улици су у највећем броју случајева маргинализована, стигматизована и готово искључена из друштва, а ретко су им доступне услуге здравствене и социјалне заштите. Уз све ово, врло су изложена ризику од трговине људима, разним облицима злостављања и експлоатације“, нагласио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце која живе и раде на улици.

Пашалић је апеловао на надлежне органе да интензивирају активности, уложе додатне напоре и превентивно делују како би се деци која живе и раде на улици олакшао приступ здравственој заштити, образовању и социјалним услугама.

„Тражили смо, између осталог, од надлежних органа да се изменама закона о јавном реду и миру деца која живе и раде на улици у потпуности признају као жртве а не као починиоци прекршаја. Уједно, апелујем на надлежне органе да кроз интерсекторску сарадњу створе услове за ефикасну заштиту деце у уличној ситуацији“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је, с тим у вези, подсетио да је Република Србија прошле године усвојила План заштите деце у уличној ситуацији у складу са Општим коментаром 21 Комитета за права детета Уједињених нација, којим се обавезала да предузима мере превенције у складу са Конвенцијом о правима детета УН.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је на данашњем јавном слушању под називом „Свако дете има право на детињство, зауставимо дечје бракове“ у организацији скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова да заједнице између малолетника успоравају њихов развој и њихову могућност да се образују, и да те заједнице нису израз воље деце, већ првенствено њихових родитеља или сродника. Из тог разлога заштитник грађана инсистира на томе да се спречи заснивање заједнице између малолетних лица, и истиче да те заједнице нису, као што многи тврде, традиционално везане искључиво за ромску заједницу, већ су појава и у другим националним заједницама.

Пашалић је додао да је ромска заједница посебно дискриминисана заједница и због тога што та заједница нема матичну државу, те да се мора обраћати посебна пажња при остваривању и унапређењу права Рома и Ромкиња.

Заштитник грађана је уједно честитао предстојећи Светски дан Рома који се обележава 8. априла, као и данашњи велики празник Песах свим припадницима јеврејске заједнице у Србији.

Заштитник грађана је у поступку контроле рада надлежних органа, покренутом поводом туче ученика средње школе у Обреновцу, закључио да је у случајевима када се ученици који изврше вршњачко насиље испишу из школе потребно да нове школе у које се они упишу наставе рад са учеником ради адаптације и превенције проблема у понашању.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о вршњачком насиљу у средњој Техничкој школи „Буда Давидовић“ у Обреновцу, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства просвете.

Просветна инспекција је затим извршила ванредни надзор над поступањем школе у овом случају и обавестила Заштитника грађана да је школа предузела активности из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, али да није до краја спровела васпитно-дисциплински поступак јер се ученик који је извршио насиље исписао из школе пет дана после туче.

Школа је ипак у исписницу ученика унела напомену да је против њега покренут васпитно-дисциплински поступак, а Заштитник грађана сматра да када ученик настави школовање у другој установи, стручни сарадници у новој школи треба да разматрају и податке о досадашњем образовању и понашању ученика и да наставе рад са њим ради адаптације и превенције проблема у понашању и учењу.

Средња школа у Обреновцу је покренула васпитно-дисциплинске поступке против свих ученика који су учествовали у тучи, оних који су тучу посматрали и оних који су снимали тучу и дистрибуирали снимак, као и против ученика који је повређен јер је утврђено да је наговаран од стране других ученика да учествује у тучи, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је из достављене документације утврдио да је дводневни сукоб двојице ученика првог разреда средње школе у Обреновцу резултирао тучом у парку током великог одмора уз присуство великог броја ученика и да је туча завршена тако што је један ученик ударио ногом у главу другог ученика који је пао и онесвестио се, након чега га је превезен у Ургентни центар а полиција је извршила увиђај уз присуство професора.

Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић изјавила је данас да се у Републици Србији заштита деце од насиља у школама углавном заснива на реаговању на насиље и да школе често не препознају своју улогу у заштити деце и оценила да превенција представља предуслов за сузбијање насиља у школама.

"Систем заштите деце од насиља је више фокусиран на реаговање и заштиту него на превенцију. Програми превенције су ретки и најчешће немају велики обухват. Континуирана, свеобухватна и систематска превенција насиља се не спроводи, а Заштитник грађана сматра да је превенција предуслов за сузбијање насиља у школама", рекла је Стојановић на скупу „Србија по мери детета - инфраструктура и изазови у спровођењу“.

Стојановић је скупу, који су организовали Мисија ОЕБС у Србији и цивилна организација "Центар за права детета", рекла да подаци до којих је Заштитник грађана дошао у поступцима контроле надлежних органа показују да велики број школа у Србији и даље нема функционалан Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања као и да ученици немају сазнање о његовом постојању.

Као забрињавајући податак Стојановић је изнела да се у школама и даље дешава насиље над ученицима од стране запослених и то у нижим разредима основне школе, али и то што родитељи често нису спремни да сарађују са школама и да прихвате васпитне мере које су изречене њиховој деци због насиља.

Стојановић је подсетила да је у септембру 2022. године одржана по први пут Летња школа Заштитника грађана о правима детета коју је похађало 20 деце и младих из целе Србије узраста од 13 до 17 година, која је организована у циљу унапређења знања деце о њиховим правима и доступним механизмима заштите, као и препознавању различитих облика насиља и начинима заштите.

Уважавајући мишљење Заштитника грађана, Министарство просвете и репрезентативни просветни синдикати договорили су измене Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика према којима број деце и имовинско стање више нису међу главним већ су постали допунски критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба.

Заштитник грађана је поступајући по сопственој иницијативи упутио мишљење Министарству просвете да у Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика треба изменити критеријуме за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, прописаних чланом 34.  став 1. тачка 5. и тачка 7.

Заштитник грађана је указао да је потребно изменити критеријум - имовно стање запосленог и критеријум – број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 године старости, тако што ће се исти примењивати само као допунски, a не као главни критеријум.

Министарство просвете је усвојило мишљење Заштитника грађана на тај начин што је преговарало са репрезентативним синдикатима, са којима је затим Влада Републике Србије 21. октобра 2022. године закључила Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика којим је прописано да се критеријуми имовно стање запосленог и број деце примењују као допунски критеријуми, односно у случајевима када више запослених има исти број бодова.

Истим изменама Посебног колективног уговора прихваћено је још једно мишљење Заштитника грађана донето након поступка покренутог по притужби Синдиката образовања Србије, Одбор Јабланичког округа, да школе неправилно и незаконито примењују чланове 34-36. Посебног колективног уговора што доводи до повреде и угрожавања права запослених, као и регуларности спровођења поступка бодовања запослених за чијим радом је престала потреба.

Мишљење Заштитника грађана да је потребно уредити састав и број чланова комисије која директору образовне установе даје предлог запосленог за чијим радом је престала потреба уважено је тако што је изменама Посебног колективног уговора прописало да комисија има најмање три члана, да је број чланова увек непаран и да је обавезни члан секретар установе.